Prvo letovanje sa bebom

Približio se i taj dugo očekivani dan. Novobeogradski asfalt se već usijao od špartanja naših kolica, i svakodnevnih šetnji savskim kejom, leto je već najavljivalo svoj odlazak, a naša malena je rasla kao pečurke posle kiše koje istina predugo nije bilo, ali kao da jeste – tako je ona rasla, te stigosmo skoro do pola godine što je velika prekretnica u životu jedne bebe.

Procenili smo da je došlo vreme da hvatamo te poslednje letnje sunčane zrake i otisnemo se ka morskoj pučini grčkih poluostrva. Tata, beba i ja. Trio magnifico. Izbor destinacije je vrlo specifičan kad imaš bebu, umesto egzotičnih party ostrva nekako uvek završiš na onome što smo nekad zvali „penzoska“ mesta. Priprema je bila napornija od puta, jer je iziskivala magiju – sabijanje tone stvari u auto. Nekad sam bila light traveler – sa jednim rančićem obišla bih Evropu, ali sada, gepek i koferi su odbijali poslušnost, bilo je skoro nemoguće zatvoriti ih od silnih stvari koje su napadale sa svih strana. Da li su stvarno neophodne? Pa naravno, kad idete negde sa bebom, sve je prioritetno (u nekom trenutku može da zatreba) – kolica, sa dva nastavka – nosiljka i deo za sedenje, jednokratke pelene, tetra pelene, dušek na naduvavanje, lopta, gomila garderobe, šeširići, kreme za sunčanje, peškiri koji sami zauzimaju najveći deo kofera, bebina kozmetika, tupferi, kreme, igračke, ma sve što vam padne na pamet bilo je u tim kolima… dobra stvar u celom tom ludilu je da sam svoj udeo u (minijaturnom) koferu smanjila sa jednog celog na trećinu! 🙂

Pošto nismo išli na duži put sa bebom ranije, odlučili smo da ne rizikujemo mnogo nego da putujemo noću sa idejom da ona prespava ceo put. I tako je i bilo, nas dve smo na zadnjem sedištu „spavale“ – ona mnogo lepše i udobnije nego ja. Jastuk za dojenje je najfunkcionalnija stvar na svetu, i najbolja investicija svake mame! 🙂 poslužio je ovog puta kao naslon za spavanje, i za dojenje u nekoliko navrata kad se beba budila u toku vožnje, a kasnije i kao ograda na krevetu da beba ne padne na pod. Ipak sam i dalje više ličila na iskrivljenu kiflu, nego na spavajuće biće. Tata je bio heroj koji nas je bezbedno doveo do odredišta i nije oka sklopio celu noć.

Hteli smo avanturu, pa smo krenuli bez organizovanog smeštaja. Čim smo stigli na odredište, moja egzaltacija morem je prešla na bebu, i dok smo se nas dve tako oduševljavale pučinom i talasima, tata je bio preduzimljiv i krenuo u akciju traženja odgovarajućeg smeštaja uz uslove da se uklopi u budžet, bude blizu plaže i ima pogled na more 🙂 i naravno, da to nađe brzo jer beba ne može da čeka! Naš tata car, dorastao svakom izazovu, je (naravno) uspeo da nam nađe predivno mesto gde ćemo provesti ovaj „odmor“ od 10 dana, jer sve je lakše kad gledaš u more i slušaš zvuk talasa 🙂

seaside

Prvi dan smo bili isceđeni od umora (nas dvoje, beba je naravno bila orna i čila za igru i nosanje u rukama 🙂 i bauljali smo po apartmanu pokušavajući da se nekako sastavimo, dok je malena shvatila da je more u toj meri ispiriše da je odlučila da je došlo vreme da propriča! Po ceo dan smo je slušali kako peva pla (plaža), bla, tata, dada i spaja razne slogove uz menjanje intonacije. Sad smo već imali ozbiljnu konverzaciju u kojoj je ona vodila glavnu reč!

Prvo kupanje je prošlo fenomenalno, kao i sva naredna. Prvobitno čuđenje i mali strah vrlo brzo su otišli u prošlost jer ih je oduvalo oduševljenje ritmom udaranja talasa, peskom koji može da se jede!, morskom vodom sa svojim slanim ukusom, kao i senzacije potapanja celog tela u vodu, dok mama i tata ispuštaju neke čudne zvuke i bućkaju gore-dole 🙂 neponovljiva zabava!

Omiljeno mesto je postao beach bar St. George sa krevetom i baldahinima, gde su se vežbala okretanja sa stomaka na leđa i obrnuto, družilo se sa igračkama i drugim bebama i decom, i brčkalo u predivnoj toploj prozirnoj tirkiznoj vodi J svako jutro i veče uspavljivale su je šetnjice u kolicima pored obale a onda bi u smeštaju nastavili da slušamo zvuke talasa. I noćna buđenja su nekako lakša u tom ambijentu. Došli smo do stadijuma da i ne znamo da li smo se dojili u toku noći, ona je jurila siku i verovatno je nalazila dok je mama spavala opijena svežim zrakom i uljuljkana u ritam talasa.

OtisciZa mene je more sa bebom bilo kao daleki, predaleki rođak onog mora koje poznajem od ranije. Sve je bilo drugačije, nije bilo slobodnog vremena za čupanje obrva, sunčanje, nijednom nisam izgorela jer sam jurila hlad za bebu po ceo dan, nisam stigla čak ni nokte da nalakiram iako sam entuzijastično ponela crveni lak, a otići u neki restoran je iziskivalo posebnu logistiku uspavljivanja bebe u kolicima u određeno vreme a da je prethodno okupana i spremna za spavanje. To je bio pravi izazov.

Nekim čudom malenoj je apetit jako porastao tamo, tako da smo se dojile na najčudnijim mestima, između ostalog u moru dok se kupamo, i u autosedištu dok se krećemo :p vrhunac prilagođavanja na razne životne uslove 🙂 uživale smo u dojenju na plaži uz zalazak sunca i paletu najlepših boja (to je ta nova romantika :), potpuni zen!

seaside-wide-high-definition-wallpaper-for-desktop-background-download-seaside-images

Tamo smo sreli moju prijateljicu sa mužem, detetom od godinu i po dana, i bakom! Genijalno, pomislismo nas dvoje, povesti baku na odmor da bi se zapravo odmorili zvuči kao sjajna ideja! 🙂 videćemo, možda i mi probamo nekad, shvatili smo kad smo se vratili nazad kući, polomljeni i preumorni.

Pred kraj letovanja uhvatila me ozbiljna nervoza (da ne kažem depresija), pri pomisli da se vraćamo nazad u beogradsku rutinu. Teško je odvojiti se od mora i pučine koja tako opušta, čak i kad si pod fizičkim naporom odgajanja deteta. Opet noć, dragi vozi, nas dve pozadi kunjamo, ona više nego ja ali manje nego prethodni put, valjda i ona oseća da je kraj letovanju… razmišljam kako je divna pučina, i kako se sa svakim kilometrom udaljavamo od nje, ali dobro, imamo čemu da se radujemo – krećemo sa čvrstom hranom po povratku, to će biti avantura! tu su svi divni ljudi koje volimo, naša Sava čeka da joj golicamo talase, babe i dede, tetke, braća i sestre – radost čeka na nas, valja stići na vreme! 🙂

Sledeći put, može more da dođe kod nas! 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.