Mame vs Vreme

Šta znači vreme, za jednu mamu?

Mi, mame, smo stalno u toj nekoj trci sa vremenom, ništa ne stižemo, svašta počinjemo ali ništa ne uspevamo da dovršimo na način koji nam odgovara, pravimo kompromise, nove kombinacije, i uspevamo da realizujemo jedva po nešto od svega onoga što smo planirale (srediti kuću, videti se sa prijateljima, rodbinom, završiti projekat, platiti račune, skuvati ručak, nabaviti pelene, igrati se sa bebom, usisati kuću.. i tako u nedogled)

moms-on-strike

Da li su naša očekivanja previsoka? Možda zamišljamo da u isto vreme treba da budemo one stare mi i vodimo te živote, dok se paralelno odvija cela jedna nova realnost zvana beba.

U „prošlom životu“, kad smo bile single (pri čemu pod single ne mislim na partnera nego na bebe 🙂 celokupno vreme u jednom danu je bilo usmereno na ispunjavanje naših potreba i želja (beše slatko, zar ne?! zvuči skoro kao neka bajka :). Nekad nam ni to nije bilo dovoljno i želele smo da dan traje duže da bi postigle sve i realizovale sve svoje ideje i planove. Sad su se stvari promenile, i više nisu naše potrebe najvažnije, nego bebine, a one su velike i mnogobrojne. Logičnim računom, dan bi trebalo da je bar duplo duži (najmanje) da bi se u njemu zadovoljile sve potrebe – i mamine, i bebine, a možda i tatine 🙂

A mi živimo i dalje u konceptu da sve mora da se desi u jednom danu. Nije nam dobra računica, prosto je nemoguće. Sa tim se valja što pre pomiriti da ne bismo sebi stvarali stres.

mom-messes

Ako nam je nekad vreme prolazilo sporo, sada se ubrzava toliko da izgleda kao da je neko stavio film da se premotava brzo unapred. I mi ne možemo nikako da sustignemo to što želimo, jer je brže od nas. Mnogo brže. Ali to samo deluje tako jer smo stalno u zaostatku u odnosu na naša očekivanja. Očekivanja su zapravo vreme koje ide brzo, a mi smo posmatrajući subjekti koji statiraju, nesposobni da uhvate korak.

Ali odakle to u nama? Zašto mislimo da je sve to na nama – i kućni poslovi, i karijera, i deca, i partner, i sve aktivnosti ovog sveta, da ih savladamo u jednom danu? Pa valjda mora neko. Možda nema ko drugi. Možda neće drugi. A na kraju, ko će to sve bolje uraditi nego mi?! Na kraju završimo sa previsokim očekivanjima, pod stresom b(v)remena. Ima tu i previše rodnih uloga utkanih u najsuptilnije strukture naših bića, progovaraju iz kolektivno nesvesnog. Očekivanja drugih od nas postaju u nekom trenutku naša očekivanja od sebe. Toga se treba paziti. Nema potrebe da igramo te uloge, vremena se menjaju, iako vreme brzo ide, za takve promene potrebno je da ide još brže… valja se osloboditi nepotrebnog tereta, prerasti neke svoje uloge.

busy-momParalelno, „vremenom“ počinjemo da se privikavamo na činjenicu da život više nikad neće biti isti. Nikad nećemo stići sve što smo planirale, nemamo čak ni mali deo onih kapaciteta koji su postojali pre.

Ali nema veze. Nije ni neophodno. Vreme je potpuni relativitet. Relativan u odnosu na naš pojam toga šta sve treba da stignemo u jednom danu.

Zato stani. Udahni. Ne moraš sve to da postigneš odjednom.

Zapitaj se šta je zaista važno. Da vreme ne postoji, šta bi ti bilo najvažnije? Da nestaneš sutra, šta bi ti bilo prioritetno?

Meni je na primer, najvažnije da nijedan dan ne prođe bez kikota i zasmejavanja moje devojčice.

…da nijedan dan ne prođe bez osmeha, poljupca i ljubavi prema mom životnom saputniku/partneru.

…da nijedan dan ne prođe bez ljubavi prema sebi, i makar mrvicu, mrvicu, vremena/trenutaka posvećenog sebi i samorefleksiji.

…da me ne napušta misao o najbliskijima i njihovoj sreći, i da uradim sve što mogu da tome doprinesem.

…da svaki dan bude ispunjen učenjem novih stvari, pa makar to bila i samo jedna, majušna stvar. Biti i učenik i učitelj istovremeno.

Drage mame, mi previše očekujemo od sebe. Društvena očekivanja od nas + naša očekivanja od nas = nemoguće. Nerealne smo.

Y56

Treba nam novi koncept, Kairos, život kao igra. Da uklonimo stres koji same stvaramo svakodnevno, da uklonimo prepreke koje postavljamo same sebi, prevelikim očekivanjima.

Teško je. Ali nije nemoguće. Bez obzira na početnu poziciju, socijalni status, očekivanja od sebe i svog dana su nešto nad čim imamo apsolutnu kontrolu.

Na skali odgovornosti svih zanimanja i poslova na svetu, negovanje života se nalazi na samom vrhu. Zato drage mame, ne zaboravite da ne postoji važniji zadatak od toga! Da nije vas, ne bi bilo ni života, ni društva, ni vas, ni mene 🙂

Možda deluje trivijalno na dnevnom nivou, ali život ne može da se razvija bez svega što radimo za naše bebe/decu. Pažnja koju im posvećujemo i ljubav koju im dajemo su kao voda za biljku, ne mogu postojati i rasti bez toga.

Zato hvala vam što postojite i brinete o nama! Bez vas ne bi bilo radosti, osmeha i života 🙂

aeHG6X4r

6 thoughts on “Mame vs Vreme”

  1. Još veći pritisak i stres prouzrokuju “neke” koje iskritikuju mame kako sve možeda se stigne, a iste iza sebe imaju vojsku pomagača. Dok nisam shvatila da ne treba da se nerviram zbog glupih stvari (zašto nisam danas ispeglala veš…jer jel’te tako treba…) ludela sam. Sada sam sebe dovela do stadijuma da me baš briga jer svo vreme ovog sveta nije dovoljno da pozavršavamo šta bi sve hteli i “morali”. Super tekst!

    1. hvala punoo na podršci! :)) definitivno nema ničeg korisnog od slušanja takvih kritika, svako je priča za sebe i radi kako najbolje ume, bitno je samo da ne dozvolimo sebi da izgorimo u tom procesu, da se izgubimo u previše aktivnosti, zaboravljajući suštinu zbog koje sve to i radimo.. a da su nam potrebni “servisi” i podela uloga, tu nema sumnje, da se mamama olakša bilo bi više vremena za neke lepše stvari poput igre i smeha 🙂

  2. Kod mene u ovoj borbi sa vremenom uglavnom stradaju kućni poslovi. Ne volim ih nikako i uvek nađem dobar izgovor da poneki preskočim. Danas sam razglabala na temu zbog čega nisam ambiciozna osoba – uglavnom zato jer sebi prvo postavim pitanje: ” A deca?” I meni je, kao i mnogim majkama, to prioritet. Divim se onima koje umeju da usklade sve i koje ume ju da traže pomoć. Uh, mogla bih da napipem tri toma o ovome.Elem, podseti me sve ovo na ovaj tekst sa mog bloga, pa ti baci pogled – kad nađeš vremena 🙂
    http://skitarnik.blogspot.rs/2014/02/da-li-je-zaista-dobro-biti-multipraktik.html

    1. Uvek se nađe vremena za čitanje mama-blogova! 😉 Odličan je članak, vrlo duhovit i potpuno oslikava duh multitaskinga 🙂 i kod mene prvo nastradaju kućni poslovi, ima ih najviše i previše su repetitivni – prirodna selekcija 😉

  3. Ми чак и уз поделу послова дођемо у ситуацију да не постижемо све. Али, зато приоритет имају дечије потребе. УВЕК! Остало нека чека ако нема ко да уради!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.