Istraživanje o dojenju u zemljama regiona

Dojenje ima višestruke koristi za majke i decu, i predstavlja ključni faktor za unapređenje zdravlja čega je velika većina majki u Srbiji svesna. Uprkos tome, samo jedna od 10 majki i dalje doji dete u uzrastu od šest meseci. Zbog čega je takva situacija? Da li i kako tome doprinose doktori i zdravstveni radnici, društvo ili možda same majke? O tome kako je Srbija pozicionirana u poređenju sa drugim zemljama u regiji, i koja su potencijalna rešenja kako bi se stopa dojenja mogla povećati, čitajte u nastavku teksta.

Nezavisna međunarodna zdravstvena informaciona mreža SteadyHealth nedavno je sprovela istraživanje o dojenju na teritoriji Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, čije ćemo rezultate podeliti sa vama u ovom članku. Istraživači su ispitivali lične stavove majki, njihovog društvenog okruženja, i pružalaca zdravstvenih usluga prema dojenju, u Srbiji, Hrvatskoj i BiH – zemljama koje su deo evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije sa najnižim globalnim stopama dojenja.

U celom regionu, velika većina ispitanika je obavestila o visokoj stopi inicijalnog dojenja: 92.26% u Srbiji, 95.8% u FbiH, 91.67% u Republici Srpskoj, i 95.74% u Hrvatskoj.

Među ispitanicima iz Srbije, 14.95% je izjavilo da je isključivo dojilo makar jedno dete u trajanju od najmanje 6 meseci (prema nacionalnim podacima iz 2010. ovaj procenat je iznosio 13.7%). Procenat majki koje su isključivo dojile decu do 6 meseci starosti je u celoj BiH iznosio 17.6%, od toga 9.5% u Federaciji BiH i 16.67% u Republici Srpskoj. Skoro 16% hrvatskih ispitanica reklo je da prati ovu preporuku SZO, u odnosu na nacionalne podatke iz 2011. godine prema kojima je to činilo 54.2%.

Srbija

Među glavnim razlozima zašto nisu dojile svoje bebe, u svim zemljama, najčešći odgovor je bio “nisam imala mleka” ili “nisam imala dovoljno mleka da hranim svoju bebu”.

Ovo se može delimično objasniti i time da značajan broj majki nije mogao da hrani svoje bebe na zahtev, jer su bebe bile odvojene od njih u porodilištu, kao i činjenicom da su zdravstveni radnici hranili bebe formulama, bez saglasnosti majki.

Kako navodi Milena Popević, vršnjačka savetnica za dojenje Udruženja Roditelj, iz Beograda:

Zašto žene veruju da nisu imale nikad mleka? Pa mislim da im u porodlištu “napune glavu” time. Nije neobično da im kažu – nema tu ničega, nećeš moći da dojiš. Ili im kažu – moramo bebu da dohranimo, ti još nemaš mleka, iako se kolostrum već luči.

Onda dođu kući sa idejom da nemaju dovoljno mleka, pa još i ako beba ne hvata pravilno dojku nije nemoguće da ne uzima dovoljno mleka, da je nervozna i da traži stalno da sisa. Onda mame to povežu odmah sa glađu i misle da nemaju mleka jer beba stalno sisa.

Postoje dve situacije kad mame najčešće pomisle da im je preko noći nestalo mleka. Jedna od situacija se desi negde oko 6 nedelje kad se uspostavi ponuda i potražnja i mami dojke splasnu, ne budu više nabrekle kao prethodnih nedelja i onda mama pomisli da nema mleka. Kako se to obično poklopi i sa skokom u razvoju tj. bebinom potrebom da dugo i često bude na dojci, mama pomisli da nema više mleka i često baš tada posegnu za flašicom.

Druga situacija kad ovo pomisle je u slučaju kad mama doživi neki veliki stres pa mleko prestane da teče kao što je do tada. U ovom slučaju adrenalin, koji se luči u stresnim situacijama, blokira mleko u dojkama i ono ne može da teče. Mleko je tu, ali ne može da izađe. Tada se beba unervozi. Ona bi da sisa, gladna je, a mleka nema. Ukoliko mama ne uspe da se opusti, onda nema ni oksitocina koji bi pokrenuo refleks otpuštanja mleka, pa beba nastavlja da negoduje, a mama pomisli da nema više mleka.

U ovim situacijama je najvažnije pomoći mami da se opusti… Nekim mamama je dovoljno da stave bebu na dojku i da se opuste, drugima je ipak potrebno malo više od toga.

Još jedan od značajnih odgovora koji su majke u regionu dale je “ja ne znam ništa o dojenju” kao razlog zbog koga se odlučuju za formule: 22.9% u Srbiji, 23% u FBIH, 15.15% u RS i 22.73% u Hrvatskoj.

Hrvatska

Ovaj nedostatak znanja majke nisu uspele da nadoknade tokom boravka u bolnicama i porodilištima, ili tokom trudnoće, kroz pomoć zdravstvenih radnika.

Skoro četvrtina hrvatskih majki je mogla da doji svoje bebe u toku prvog sata života, što je od velikog značaja za zdravlje majke i bebe, i uspešno uspostavljanje dojenja. U FBIH manje od 18.9% ispitanica je dobilo šansu da doji bebu u toku prvog sata, dok je 12.06% to moglo učiniti u Srpskoj. Srbija ima najnižu stopu inicijalnog dojenja u toku prvog sata, sa svega 7.69%.

U Srbiji, 17.48% beba ispitanica je dobilo formulu od strane zdravstvenog osoblja bez saglasnosti majke, dok 18.7% nije bilo u stanju da hrani bebu na zahtev jer su bile odvojene od majke u porodilištu. Isto važi za 30.5% i 17.02% u BiH i Srpskoj.  U FBIH, skoro 31% majki je izjavilo da su njihove bebe hranjene formulama bez njihovog pristanka, mada je samo 8.8% reklo da nije moglo da doji svoje bebe jer su bile odvojene u porodilištu. U Hrvatskoj skoro 34% beba je hranjeno formulom bez pristanka majki, dok je u 4.6% slučajeva propuštena šansa za dojenje beba na zahtev usled fizičke odvojenosti u porodilištu.

Bosna i Hercegovina

U Srbiji, majkama se u prvim danima nakon porođaja nude formule različitih proizvođača, od strane pedijatara i patronažnih sestara tokom kućnih poseta. Teško je proceniti pravi uzrok tome. To može biti nedostatak obučenosti, ali i suptilna korupcija koja je u pozadini u mnogim slučajevima, kroz neformalne dogovore između pojedinih pedijatara i medicinskih sestara i proizvođača formule, kako navodi Ivana Dimitrijevic-Robertson iz La Leche lige iz Srbije.

Veliki broj ispitanica je na pitanje otvorenog tipa o tome koliko zdravstveni radnici znaju o dojenju, izjavilo da su “dobro informisani o dojenju, ali nezainteresovani da obavljaju svoj posao.”

Razmatrajući kako je moguće uticati na porast stope dojenja, u Srbiji 22% ispitanica smatra da bolja edukacija predstavlja ključni faktor, dok 13% veruje da više aktivizma i medijske promocije koristi dojenja predstavlja način da se to uradi. 12.5% veruje da je dojenje lični izbor i da nema veze sa politikom Vlade, tako da se ništa ne može učiniti da se povećaju stope dojenja. U BiH, 27.4% ispitanika veruje da će više informacija o dojenju doprineti povećanju stope dojenja, što je drugi najučestaliji odgovor nakon boljeg obrazovanja zdravstvenih radnika. Treći najčešći odgovor je veće društveno prihvatanje dojenja, sa 12.5% majki koje veruju da je ovo odgovor na niske stope dojenja u FBiH. U Hrvatskoj, odgovori su bili dosta drugačiji – 11.57% ispitanika je reklo da je postojeći sistem zdravstva zadovoljavajući i da ništa ne treba menjati. Ovde većina ispitanika smatra da će se medijskom promocijom i društvenim aktivizmom doći do povećanja stope dojenja, što smatra njih 19.83%. Nakon toga, sledeći razlog koji navode je veće društveno prihvatanje dojenja, o čemu govori 16.53% hrvatskih ispitanika.Srbija

Istraživanje je pokazalo da su glavni razlozi zbog kojih majke u regionu završe hraneći svoju decu formulama, dosta kompleksniji od “pitanja ličnog izbora”.

Budući da pomenute zemlje imaju univerzalni sistem zdravstva, i da je lečenje dostupno svima, čak i onima bez zdravstvenog osiguranja, siromaštvo se nije pokazalo kao jedan od ključnih faktora koji utiču na pristup zdravstvenom sistemu velikog broja majki. Zanimljivo je da istraživanje nije pokazalo da značajan broj majki bira da hrani decu formulama jer moraju da se vrate na posao i ostave ih na čuvanje nekom drugom.

Široko rasprostranjena praksa dohrane dece koja su dojena formulama u porodilištima, bilo kao rezultat finansijskih podsticaja pružaocima zdravstvenih usluga, bilo kao deo kulturoloških stavova, imalo je veći negativan uticaj na stope dojenja.

Dodatno, karakteristično uverenje da majčino mleko može iznenada da nestane i da mnoge majke prosto nemaju dovoljno mleka da hrane svoje bebe, igra ogromnu ulogu u odluci majke da hrani dete formulom.

Hrvatska

Na pitanje da li ovo uverenje ima veze sa niskim stopama ranog početka dojenja, komentarima zdravstvenog osoblja poput “još uvek nemate mleka” i sa rutinskim odvajanjem majke od bebe u porodilištima, odgovor istraživača je da.

Kako navodi Tereza Kiš Miljković, laktivista i vršnjačka savetnica za dojenje, o trenutnoj situaciji i potencijalnim rešenjima:

Koji procenat žena zaista ne može da doji? Opšte je poznata činjenica da govorimo o jednocifrenom broju ovde, kao i svuda u svetu. Sa sigurnošću mogu reći da se dohrana u porodilištima daje i da se daje „šakom i kapom“. Prvi dani u porodilištu jesu jako važni za uspostavljanje dojenja i mora se raditi na tome da majke i bebe dobiju šansu da doje od prvog momenta koji se propušta, propuštaju se dani, a ne samo sati nakon rođenja deteta, ali se vrednim radom može i ispraviti ova greška. Iz prakse u radu sa majkama sa sigurnošću mogu da kažem da težak početak i slabo uspostavljanje dojenja u porodilištu može da igra ulogu ali ne presudnu. Problem sa dojenjem nastaje nakon izlaska iz porodilišta. Tada nastupaju pogrešna očekivanja, loša podrška, dezinformacije,  rasprostranjeni mitovi i strah koji učine da se krene stranputicom. Na svaku i najmanju nedoumicu, na svaki problem se daje jedan te isti savet: daj flašicu i adaptirano mleko. To je momenat gde nedostaje podrška. To je razlog zašto se žene stalno javljaju i traže pomoć.

Sve u svemu žene na Balkanu imaju mleka, ne postoji nikakva genetska predispozicija koja dovodi do ovako strašno niske stope dojenja, ali nemaju edukaciju, nemaju podršku i nemaju kome da se obrate.

Na stope dojenja u regionu utiče kompleksan splet faktora među kojima su najznačajniji nedostatak znanja o dojenju među pružaocima zdravstvenih usluga, zastarele prakse u ovoj oblasti, percepcija pacijenata da zdravstveni radnici ne žele da im pomognu ili nemaju vremena da se bave njima, nedovoljna svest pacijenata o mehanici dojenja, štetna društvena stanovišta o dojenju, a pre svega uverenje da mnoge majke nemaju (dovoljno) mleka. Put ka povećanju stopa dojenja vodi upravo i samo kroz rešavanje pomenutih problema.

Celo istraživanje pogledajte ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.