Bezbolni porođaj – teorija

Da li je moguće imati bezbolni porođaj?!

U članku koji je pred vama biće reči o metodu bezbolnog porođaja, i značaju psiho-fizičke pripreme trudnice za porođaj, a zamišljen je kao prikaz sažetka knjige „Bezbolni porođaj“ autora B. Milošević i R. Prica (Medicinska Knjiga, Beograd-Zagreb, 1987), koju vam preporučujem kao literaturu radi pripreme za veliki dan.

Ova tema privlači pažnju lekara i javnosti još od polovine 19. veka kada je započela primena prvih metoda obezboljavanja porođaja. 1951. godine kreće sa primenom takozvani psihoprofilaktički metod bezbolnog porođaja u Sovjetskom savezu, odakle se prenosi u Francusku, do akušera Fernanda Lamazea koji se posebno bavio ovom oblašću. Metod biva prihvaćen u Francuskoj, odakle se širi u druge zemlje. Tvorci psihoprofilaktičkog metoda bezbolnog porođaja su psihijatar Vjelovski i akušer Nikolajev, a zasniva se na razradi radova fiziologa Pavlova o radu centralnog nervnog sistema i stvaranju uslovnih refleksa, koji će biti kratko predstavljen u daljem tekstu.

Kako funkcioniše naš nervni sistem? U njegovoj osnovi je refleksna delatnost, pri čemu je refleks zapravo brza reakcija nekog dela našeg organizma na nadržaj koji dolazi iz spoljašnje sredine ili iz unutrašnjosti organizma. Postoje dve vrste refleksa u našem organizmu – stalni ili bezuslovni, i uslovni refleksi. Stalni refleksi su urođeni i ne menjaju se (na primer: refleks sisanja kod novorođenčeta, trzaj ruke kada se opečemo i dr.), a sedište im je u kičmenoj moždini ili moždanom stablu. Uslovni refleksi imaju za cilj znatno suptilnije prilagođavanje organizma spoljašnjoj sredini, i mogu se obrazovati privremeno, odnosno prolazno, i to samo u kori mozga. Radi boljeg razumevanja procesa uspostavljanja uslovnih refleksa, opisaćemo ovde poznati Pavlovljev eksperiment sa psom.

Pavlov je za svoj eksperiment uzeo psa, kome je napravio fistulu (otvor) na pljuvačnoj žlezdi. Da bi mogao da prati lučenje pljuvačke, fistulu je preko jedne cevčice vezao za bocu. Psu je najpre davana samo hrana. Kad mu je stavio hranu u usta, nadražaj sluzokože usta hranom pojačao je lučenje pljuvačke, što predstavlja stalni (bezuslovni) refleks. Ako se davanju hrane pridruži još jedan nadražaj iz spoljnje sredine, npr. zvuk zvona (uslovni nadražaj), i ako se ti udruženi nadražaji ponove određeni broj puta i u određenim vremenskim razmacima, tada će, posle izvesnog vremena, zvuk zvona, sam za sebe, tj. bez davanja hrane, dovesti do lučenja pljuvačke, dakle do reakcije do koje je u početku dovodio nadražaj hrane na sluzokožu usta. Taj stečeni refleks, koji je vezan za određene uslove nastajanja, Pavlov je nazvao – uslovni refleks.

Ako se promene uslovi nastaju promene i u uslovnom refleksu i njegovo iščezavanje. I obrnuto, ako se stvore potrebni uslovi, refleks će se ponovo uspostaviti. Dakle, uslovni refleksi se stiču tokom života i mogu nestati i ponovo se javiti pod određenim uslovima, što je od velikog značaja za shvatanje porođajnog bola.

Dve značajne funkcije kore mozga su stvaranje procesa ekscitacije (razdraženja) i inhibicije (kočenja). Proces razdraženja podrazumeva aktiviranje jednog ograničenog dela kore mozga, tj centra. Na primer, kad hoćemo da podignemo ruku, u mozgu se razdraže ili aktiviraju centri za pokretanje ruke. To razdraženje prenosi se na živčane snopove i živčana vlakna, a preko njih do naših mišića koji vrše pokret – podižu ruku. Paralelno se odvija proces inhibicije, koji ima za cilj da ograniči žarište razdraženja, da spreči da se ono širi dalje po mozgu, kao i da spreči ulazak svih drugih nadražaja u moždanu koru. Što je žarište aktivnosti bolje ograničeno to je jasnije u našoj svesti, tj. utoliko ćemo sa više koncentrisanosti izvoditi određenu radnju. Dakle, jaka ekscitacija (razdraženje) povlači za sobom jaku inhibiciju (kočenje), i obrnuto. Na primer, dobra koncentracija neke osobe na poslu koji radi, predstavlja jako aktivisanje mozga. Ono povlači za sobom jako kočenje (inhibiciju), koja sprečava da do nje dopre sve ono što se dešava u neposrednoj okolini, tj. koncentrisana osoba ne čuje galamu na ulici ili ne opaža druge stvari oko sebe.

Upravo zbog inhibicije, pod normalnim uslovima, mi ne osećamo rad naših unutrašnjih organa (srca, creva..). Sprečavajući razne draži iz unutrašnjih organa i spoljašne sredine da dopru do naše svesti, proces inhibicije obezbeđuje dobru koncentraciju na ono što je trenutno aktivnije u našoj svesti, što trenutno radimo. Ovo je ključno za tok bezbolnog porođaja, kada žena treba da zauzme aktivnu ulogu i da svu svoju pažnju i koncentraciju usmeri na unutrašnja dešavanja i sam porođaj, čime uzrokuje snažno inhibiranje svih ostalih draži koje mogu proizvesti bol.

Bol se javlja kao posledica straha i pogrešnog vaspitanja, predrasuda i neznanja kome smo podvrgnuti celog života, jer smo učeni da su kontrakcije materice koje prate porođaj uvek bolne i da je generalno govoreći, porođaj bolna stvar. Da bismo imali bezbolan porođaj, potrebno je da se „odučimo“ od toga da je porođaj bolan i da umesto uslovnog refleksa koji smo stekli pod dejstvom sredine u kojoj živimo „kontrakcija – bol“, stvorimo novi uslovni refleks „kontrakcija – disanje“. Dakle, uslovni refleks bolnog porođaja ćemo prevazići stvaranjem novog uslovnog refleksa uz odgovarajuću obuku i pripremu žene.

Strah i bol su usko povezani – najčešće je u pitanju naš strah od nepoznatog, od neizvesnosti koja je povezana sa tokom porođaja. Strah od nepoznatog, u kombinaciji sa našim vaspitanjem da je porođaj bolan, predstavljaju idealne uslove za stvaranje bola. Jedan od načina da se ovaj strah (koji zaista i može uzrokovati bol jednom kada porođaj krene) prevaziđe je svesnost i proširivanje znanja. Na žalost, mi često nemamo adekvatno poznavanje svog tela, anatomije i fiziologije trudnoće. Stoga je prvo što žena treba da uradi – da se pripremi za porođaj, i to tako što će se upoznati sa anatomijom i fiziologijom ženskih polnih organa, kao i sa fiziološkim mehanizmom porođaja u svim njegovim fazama. Srećom, imamo dosta vremena za pripremu i učenje od trenutka začeća do samog porođaja. Ovo upoznavanje sa sopstvenim telom je od ogromnog značaja, jer na taj način žena može da razume sve ono što joj se događa, kao i ono što će joj se događati tokom porođaja, pri čemu će joj umesto straha od nepoznatog i bola, ovo znanje i priprema predstavljati oslonac i snagu koja omogućava dobru aktivaciju mozga i kontrolu nad celim procesom.

Žene u Srbiji (ne samo kod nas već i šire naravno, a naročito u zemljama našeg regiona) danas su u velikoj meri izgubile kontrolu nad rađanjem, delom zbog svoje pasivnosti i neznanja, prepuštanja kontrole drugima (uglavnom medicinskom osoblju), a delom zbog medikalizacije trudnoće i opšteg stava lekara prema trudnoći i rađanju, i odnosom prema trudnicama kao „pacijentima“ što implicira bolesno stanje umesto prirodan, fiziološki proces što trudnoća i porođaj zapravo jesu (u većini slučajeva naravno, ali treba imati u vidu da postoje i rizične trudnoće gde je neophodan medicinski nadzor). Prirodnost ovog procesa kao da je zaboravljena, porođaj je u velikoj meri postao medicinska intervencija u kojoj se zapravo lekari i babice porađaju umesto žena, imajući ovde u vidu pre svega pasivnu ulogu žene u tom procesu. Više o prirodnom porođaju moći ćete da pročitate u nekom od sledećih članaka.

Pored pripreme, najznačajniji činilac bezbolnog porođaja je disanje. Cilj disanja je da obezbedi svim tkivima i organima u telu priliv kiseonika, koji je ključan za život svake ćelije u našem organizmu. Disanjem se pored unošenja kiseonika, vrši i razmena gasova u plućima, gde kiseonik prelazi u krv, ostavljajući u plućima ugljen-dioksid koji se izdisanjem izbacuje iz organizma. U trudnoći disanje postaje još značajnije, jer su potrebe za kiseonikom znatno veće. Naši mišići troše kiseonik, a poznato je da je i materica jedan od mišića koji igraju ključnu ulogu za vreme porođaja. Kontrakcije materice predstavljaju mišićni rad, a za pravilnu kontrakciju mišića i sprečavanje grčeva i zamora u njima, potrebna je velika količina kiseonika.

Bezbolan porođaj podrazumeva da su kontrakcije materice bezbolne.

Međutim, usled nedovoljnog priliva kiseonika u organizmu dolazi do grčenja mišića materice što može biti uzrok bola, pored stečenog uslovnog refleksa bolnog porođaja o kome je ranije bilo reči. U stanju bola, disanje porodilje se dodatno pogoršava što utiče na to da bol postane intenzivniji i dodatno utiče na nedostatak kiseonika u materici. Ovo se dešava zbog nepoznavanja tehnika disanja i relaksacije, koje je neophodno savladati vežbom u toku trudnoće i pripreme za porođaj.

Da bi se izbegao bol i sprečio grč materice potrebno je da mišić materice dobije što više kiseonika, što se postiže davanjem kiseonika iz boce (preko maske), ovladavanjem tehnikama disanja od strane trudnice, i smanjenjem potrošnje kiseonika u ostalim mišićima u telu, odnosno relaksacijom svih drugih mišića.

Ukratko, ključno za bezbolni porođaj – materični mišić je sačinjen od glatke muskulature, a kontrakcija je mehanički rad. Za svoj rad, materica troši glikogen (vrsta šećera, važan za metabolizam). U toku njegovog razlaganja, ukoliko ima dovoljno kiseonika, mlečna kiselina se razlaže na ugljen-dioksid i vodu, a kontrakcija se lako podnosi. Ukoliko je žena u toku kontrakcije zgrčena, ona aktivira sve mišiće (i poprečno-prugaste), koji tada troše veliku količinu kiseonika. U tom trenutku, materica nema dovoljno kiseonika za razgradnju mlečne kiseline. Ako dođe do njenog nagomilavanja, kontrakcija postaje bolni grč. Šta tada najbolje pomaže? Relaksacija, koja omogućava ženi da opusti mišiće, odnosno da veliki mišići ne troše kiseonik, već se on usmerava ka materičnom mišiću i bebi.

U većini naših domova zdravlja postoji psiho-fizička priprema za porođaj, koja podrazumeva vežbe za sticanje kondicije i jačanje mišića, učenje osnova fiziologije trudnoće, upoznavanje sa tokom porođaja i svim onim što čeka u porodilištu, kao i učenje tehnika disanja i relaksacije, koje se koriste u različitim fazama porođaja.

Porođaj se sastoji od sledećih faza:

  1. porođajno doba – doba širenja grlića materice (dilatacija)
  2. porođajno doba – period istiskivanja ploda (ekspulzija)
  3. porođajno doba – rađanje posteljice
  4. porođajno doba – period ranog oporavka, 2 sata nakon rađanja posteljice

Relaksacija podrazumeva da su svi mišići koji ne učestvuju u porođaju opušteni, jer na taj način ne troše kiseonik što omogućava bolju snabdevenost materice kiseonikom.

Posebno osmišljene vežbe omogućavaju trudnici da istovremeno kontrahuje jedan mišić ili mišićnu grupu, i relaksira ili opusti drugu mišićnu grupu, što je ključno u toku drugog porođajnog doba (istiskivanja ploda) kada ona kontrahuje trbušne mišiće ostavljajući pri tome potpuno relaksirane mišiće karličnog dna, što utiče na skraćivanje trajanja porođaja.

Na kraju, da sumiramo – bezbolni porođaj podrazumeva niz neophodnih uslova:

  • mentalnu pripremu i upoznavanje sa svojim telom, fiziologijom trudnoće i fazama porođaja,
  • promenu usvojenih stavova kojima smo svakodnevno bombardovani o tome da je porođaj bolna stvar, i stvaranje novih uslovnih refleksa koji podrazumevaju da je kontrakcija asocijacija za početak odgovarajućeg disanja, umesto asocijacija za bol,
  • savladavanje pravilnih tehnika disanja i relaksacije, kroz vežbe tokom trudnoće,
  • aktivaciju mozga i potpunu prisutnost i usredređenost žene u toku porođaja, ili drugačije rečeno – aktivno učešće žene u porođaju.

Dodatni resursi

Milošević, Prica (1987), Bezbolni porođaj, Medicinska Knjiga, Beograd-Zagreb – knjiga sadrži šire teorijsko razmatranje ove teme i sve pomenute vežbe (disanja, relaksacije)

Oko psiho-fizičke pripreme možete videti sa ginekologom koji vam vodi trudnoću, on/a će vam preporučiti određenu ustanovu u kojoj možete pohađati časove.

Ukoliko ne želite da idete u domove zdravlja ili porodilište radi pripreme, možete je proći i sami kod kuće, uz gore pomenutu knjigu u kojoj imate detaljno opisane i ilustrovane vežbe, kao i teorijski deo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.